BLOG | OSAM KRAKOVA JOGE

OSAM KRAKOVA JOGE

Autor: Ana
  • Datum: 23.09.2020.

Jedna od najvažnijih knjiga o jogi su "Joga sutre", koje je napisao Patanđali. Zapravo, nije baš napisao. Patanđali je sakupio različita znanja o jogi, u to vreme (a to je negde između 2. veka pre nove ere i 4. veka nove ere) rasuta po različitim tradicijama velikog indijskog podkontinenta. Kao naš Vuk Karadžić, on je putovao, učio, čitao, pričao, skupljao i na kraju napisao zbirku izreka (aforizama, bisera) o jogi. Joga sutre su, između ostalog, danas toliko i važne jer su prva objedinjena knjiga o jogi.

 

U “Joga sutrama”, kroz 4 poglavlja (Samadi Pada, Sadana Pada, Vibhuti pada i Kaivalja Pada), Patanđali daje odgovore na pitanja šta je joga, zašto joga, koje su tehnike i praksa joge, koje benefite (koristi) imamo od toga i koje opasnosti, prepreke i zamke prete na putu joge.



Pa šta je i zašto joga?

 

Odmah na početku, već u drugoj sutri, Patanđali kaže: “yogachittavrttinirodhah”, što bi moglo da se prevede kao: “Joga smiruje (uklanja) vrtloge svesti”. 

 

Zašto bi želeli da ih smirimo?

 

Naš mozak je napravljen tako da radi nonstop, konstantno vrti neke misli, obrađuje informacije, seća se, sanjari, planira, sanja, vrti neizrečene dijaloge, šta bi bilo kad bi bilo situacije, sređuje utiske, uči… Ti vrtlozi su neki dobri, ali uglavnom loši. Psiholozi su radili istraživanje čiji rezultati pokazuju da je 80% naših misli negativno, a čak 95% su misli koje se ponavljaju. Samo jedna petina svih naših misli su pozitivne i konstruktivne i samo jedna dvadesetina su nove misli. Naravno da želimo da ih umirimo i kontrolišemo.



Kako? 

 

Patanđali nudi jedno rešenje - radža jogu. Radža joga se smatra kraljevskom, vrhunskom jogom. Nju čini osam stepenica (grana, krakova, latica, zavisi kako ko prevodi i zove). Tih osam grana joge su: jame, nijame, asane, pranajama, pratjahara, darani, dijana i samadi.

 



JAME I NIJAME

Jame i nijame su smernice, “pravila” ponašanja prema sebi i drugima i o njima smo detaljno pisali ovde. Jame su: ahimsa, satja, asteja, bramačarja i aparigraha. Nijame su: sauča, santoša, tapas, svađaja i išvara pranidana.
 

 

ASANE

 

 
Patanđali ne pominje ni jednu asanu pojedinačno, a kada kaže asana uglavnom misli na neku od sedećih pozicija u kojima može dugo da se sedi i meditira. U njegovo vreme u jogi asane kakve znamo danas nisu bile bitne, a mnoge nisu ni postojale. Ono što kaže Patanđali, a što se tiče asana, je da asana mora biti stabila i udobna. Tek kad je svaki napor isčezao može se govoriti o asanama.

 

Jedna od prepreka (kleša) u jogi je i bolest. Asane nam služe da bi bili zdravi. Jer u zdravom telu zdrav duh. Asane su nam u tom slučaju alat da održimo zdravlje i vitalnost. Danas je već naučno, a ne samo anegdotski, dokazano da asane imaju blagotvorno dejstvo na ljudsko telo, mišiće, zglobove, kosti, posturu, organe za varenje, žlezde sa unutrašnjim lučenjem, nervni sistem...

 

Ali terapeutsko dejstvo asana se ne ograničava samo na probleme sa telom. Asane terapeustki deluju na psihu. I ne samo tako što se tokom fizičke aktivnosti luče hormoni sreće, pa se posle toga osećamo dobro. Oslobađaju nas od stresa, pomažu da odblokiramo emocije zarobljene u telu, a zajedno sa drugim krakovima pomažu kod depresije i anksioznosti. 

 

Asane i praksa na joga prostirci nam služe i da naučimo nešto iz te prakse što ćemo posle primeniti i na život van joga prostirke. To je sad preširoka tema za ovaj blog post, ali recimo pažnja i koncentracija koju vežbamo na prostirci nam poboljšava pažnju i koncentraciju u životu, dok radimo i učimo van prostirke. Takođe, kako osnažujemo i napredujemo u asanama na joga prostirci, to nam može dati snagu i samopouzdanje da nešto možemo i van joga prostirke, kad “osvojimo” neku asanu koja nam se činila nemoguća uči nas da tako možemo i u životu, da radom i trudom savladamo prepreke koje se čine nemogućim. Ovo su samo primeri, detaljno izlaganje bi zahtevalo ceo blog post, a možda i više.

 

Ali asane svakako mogu da nas dosta nauče o nama - kako vežbamo, da li smo ciljno orjentisani i guramo se u pozama jer želimo da što pre dodđemo do cilja. Ili smo, sa druge strane, malo lenji i neželimo ni malo da nam bude neugodno i da se pomučimo nego strogo ostajemo u zoni komfora i svojim granicama? Kako reagujemo ako instruktor traži od nas da uradimo na času nešto što nam je teško i neugodno? Da li lako odustanemo? Da li imamo toleranciju na nelagodnost? Da li se borimo protiv neprijatnih senzacija i joga nam služi samo da bi se osećali dobro? Ako postavimo ovako asane one su nam ne samo alat da imamo zdravo telo i psihu, nego i učitelj. 
 
 
 
 

PRANAJAMA

 

 
Praktično gledano pranajame su različite tehnike disanja. U jogi postoji udah, izdah i zadržavanje daha. Ovladavanje dahom i kontrola daha dovodi dalje do mirnoće i bolje kontrole uma. Teorijski gledano pranajama je nešto više, to je tehnika ovladavanja pranom. Prana je u jogi osnovna životna energija, te je pranajama kontrola te životne energije.
 
Disanje je jedina funkcija u telu kojom upravljaju i autonomni nervni sistem, ali i naša volja. A način na koji dišemo može dosta toga da kaže o našem mentalnom stanju, raspoloženju, po nešto i o posturi i navikama. Obrasci disanja se često i menjaju u zavisnosti da li smo opušteni, uplašeni, aktivni, uzbuđeni, teško nam je… Na isti način kao što raspoloženje i okolnosti utiču na naše disanje, tako možemo disanjem da utičemo na naše reakcije i osećanja. Disanjem možemo da regulišemo mnoga stanja - stres, strah, anksioznost, tremu, euforiju… Razne tehnike disanja koje naučimo na joga času nam tu mogu biti od pomoći.
 
U jogu se najčešće diše kroz nos (osim u nekim posebnim pranajamama). To se poklapa sa savremenim saznanjima koja kažu da se disanjem kroz nos unosi 10-20% kiseonika više nego ako se diše kroz usta.
 
Pranajama mora biti beznaporna, inače, ako se mučimo tokom pranajame neće imati funkciju koju treba - smirivanje uma, već stres i razdraživanje.
 

 

 

PRATJAHARA

 

 
Povlačenje čula na unutra. To je sledeći korak, ovladali smo telom, ovladali smo dahom, sledeća stepenica je da ovladamo svojim čulima.

 

Poznato je da nam sve senzacije i informacije koje dolaze iz spoljnjeg sveta dolaze putem čula, preko čula saznajemo svet. U školi smo učeni da čula ima 5, ali zapravo ih ima mnogo više. Danas naučnici smatraju da imamo između 11 i 20 čula, a u njih se ubrajaju i čula za toplo, hladno, bol, kinestezija (i propriocepcija)... Bez čula nema informacija, nema saznavanja, nema učenja, nema osećaja, nema osećanja, nema sećanja. U tom smislu bez čula, odnosno povratnih informacija o svom telu (propriocepcije), nema ni joge, ne znamo šta radimo, nema osećaja u telu, nema osećaja u prostoru, ne znamo gde su nam granice. U jogi učimo da usmeravamo pažnju na određena opažanja u trenutku, dok povlačimo svoju pažnju sa drugih senzacija.

 

Ali nas čula dovode do i osećaja prijatnosti, neprijatnosti ("Ovo je baš lepo", "Hrana je baš ukusna"), što nas dalje dovodi do čežnje i težnje da prijatnost zadržimo, produžimo i ponovimo, a neprijatnost želimo da eliminišemo i izbegnemo. Čula dovode do procenjivanja, osećanja, sviđanja ili odbijanja, to želimo da izbegnemo.

 

Ovladavši veštinom povlačenja čula ka unutra smanjujemo buku informacija koje nam većinom potpuno nepotrebne dolaze iz spoljnjeg sveta. To dovodi do smirivanja uma i bolje koncentracije (sledeći korak na putu).



DARANA

 
 

 

Koncentracija. Fokus uma na jedan objekat. Pažnja neprekinuta spoljnim ni unutršnjim uticajima.
 
Mnoštvo malih, blebletavih talasa svedenih na jedan veliki, moćni talas.
 
Daranu možemo vežbati i odvojeno, kao svesno usmeravanje pažnje na neki objekat, ali je preporučljivo vežbati je kroz sve druge latice joge. Izvođenje asana bez pažljivog fokusa je puka fizička aktivnost. Upravo darana u asani asanu čini jogom. Darana nam je neophodna i u pranajami, pranajamu ne možemo raditi bez fokusa na dah. 
 
Ali daranu možemo vežbati i u svakodnevnim aktivnostima. Fokusirano, svesno pranje sudova, gde ne razmišljamo o drugim stvarima, nego smo sto posto prisuti i osećamo mlaz vode, toplotu ili hladnoću, svesni smo svakog svog pokreta takođe može biti vežba darane.

 

DIJANA

 

 
Dijana se prevodi kao kontemplacija ili meditacija. Dijana podrazumeva stanje u kom se cela pažnja usmerava na jedan objekat, ali bez napora. Ajengar je to slikovito objasnio kao dovođenje uzburkanog mora u stanje zatišja. Do tada mnoštvo talasa raznih misli koje zapljuskuju um se umiruje i površina uma je mirna, usmerena. Um je zapravo u tim trenucima vrlo tih, na neki način, ali vrlo budan i oštar. 
 
Šta se zapravo dešava u meditaciji? Šta se to utiša? Već smo rekli da je 80% naših misli negativno. Tu spadaju, recimo, brige, negativne projekcije šta bi moglo da se desi. Spadaju kritike prema sebi, koje smo možda naučili i prihvatili još u detinjstvu. I slične stvari. Rekli smo i da je 95% misli ponavljajuće, već viđeno, repetitivno. Vrtimo stvari iz prošlosti, analiziramo beskrajno situacije, vodimo dijaloge u glavi koje nismo rekli direktno, u stvarnosti… Priroda uma je takva da skakuće sa teme na temu. Kao kad sednemo da pročitamo neki članak na netu koji nas stvarno zanima, a završimo posle dva sata čitajući o ekonomiji Zimbabvea. Takav je um. Meditacija služi da sve to utiša, očisti, smiri, da nas odmori od utisaka čula, da nas odmori od rasprava koje vodimo u glavi, od vrtenja prošlosti i straha od neizvesne budućnosti.

 

I šta se desi? Čujemo ponovo sebe. Svoj unutrašnji glas. Neko to zove intuicijom, neko pravom prirodom, neko višim ja…, kako god to zvali mislim da je dovoljno da čujete sebe bez straha, upliva tuđih mišljenja i stavova, bure osećanja koja uznemiravaju, čujete svoju istinu i svoju tišinu.



SAMADI

 
 

 

U samadiju se to ja rastače, nestaje i spaja sa Univerzalnim, u joga tradiciji se spaja sa božanskim. Pošto joga nije religija, za mene samadi ne podrazumeva spajanje sa božanskim, već stanje duboke meditacije, ultimativne tišine, bez misli, osećanja, kada se dah smiruje i spontano zaustavlja i vlada potpuni mir. Samadi se teško opisuje rečima i ovde ćemo mu posvetiti najmanje pažnje zbog toga.


Da li je ovo osećanje lepo? Jeste, ali je i zavodljivo. Ako pomisliš da si nešto posebno zbog toga što si ga doživeo, ako se vežeš za njega i kreneš da ga juriš ispadaš iz joge. Jer onda i samadi postaje izvor patnje, ako ga ne dostigneš svaki put, a želiš. 

U Joga sutrama Patanđali razlikuje samadi kao trenutno, prolazno iskustvo i tad se naziva sabiđa samadi, ili samadi sa klicom, i neprekinuti, trajni samadi gde se saznaje istina koji se naziva nirbiđa samadi ili nirvičara samadi.



Ovih 8 krakova ili grana ne treba posmatrati kao stepenice, pa kad savladamo prvu prelazimo na sledeću. To nije slučaj. Svih osam grana su povezane, prepliću se, vežbaju istovremeno i dopunjuju. I svih osam su bitne na putu ka slobodi.

Ako želite više da naučite ili pročitate o Joga sutrama preporučujem Ajengarove knjige - Light on the Yoga Sutras of Patanjali ili Core of the Yoga Sutras: The Definitive Guide to the Philosophy of Yoga

Na žalost, obe su na engleskom i nisu prevedene na srpski. Na srpskom preporučujem, ako možete da pronađete polovnu, recimo na Limundu, pošto je staro izdanje "Patanđali - izreke o jogi", prevod Zorana Zeca.

A više o tome se uči i na našem kursu za instruktore joge, o kom više možete pročitati ovde.