Osnovnih principa vežbanja joga položaja (asana) ima dosta, različiti autori naglašavaju različite principe, mi ćemo ovde pokušati da ih obuhvatimo što više, jer verujemo da su svi važni, a vi ste slobodni da ovu našu listu dopunjujete. Ove principe je nekad teško razdvojiti, međusobno su isprepletani i povezani.

STABILNA I UDOBNA POZICIJA

Kao što Patanđali u Joga sutrama kaže - "sthira sukham asanam" - svaka pozicija treba da je stabilna i udobna, čvrsta i mirna, snažna i opuštena, zavisi kako se prevodi i tumači. Patanđali kaže da tek kad je svaki napor isčezao može se govoriti o asanama. Poenta je da samo u pozi u kojoj imamo kontrolu nad telom, možemo da kontrolišemo i smirimo dah, a samo u pozi u kojoj imamo miran dah možemo da imamo i miran um. Na površini ovo se tumači da ne upotrebljavamo više snage i mišića i energije nego što je neophodno u pozi.

Ajengar u svojoj knjizi “Core of yoga sutras” kaže da je zapravo sukham “oživljavanje” tupih delova tela, proširivnje svesnosti o telu i slanje energije u one delove koji nisu aktivni, na taj način se olakšava poza. On kaže da udobnost ne treba da dođe sama od sebe, da robujemo osećaju udobnosti, nego da treba da je angažujući telo napravimo i pronađemo. Ajengar povlađivanje komformizmu izjednačava sa tupošću i lenjošću, a donošenjem aktivnosti, on kaže inteligencije, pažnje u sve delove tela u svakoj pozi treba da nađemo udobnost.

SLUŠAJ SVOJE TELO

Ovo je jako bitno, jer možda znate i na svom primeru, ljudi često jogu rade "glavom", umesto da osluškuju telo. To se na njima može videti i bukvalno u asanama, kada zabacuju glavu što više u želji da imaju osećaj da su otišli dublje u izvijanja, ili kada, umesto da vrat drže opušten, recimo u paščimotanasani najviše zapravo glavu gurnu ka nogama. Dešava se da ljudi iz želje da negde stignu potpuno zanemare da čuju svoje telo i čuju samo svoju glavu (ego, želju, sujetu…). Jako je bitno da u svojoj praksi slušamo telo. Joga i jeste umirivanje uma, utišavanje, da čujemo svoj unutrašnji glas. Ako telo kaže da danas ne može više i da mu treba odmor, odmori, ako telo kaže gde mu je granica poštuj to, nauči da slušaš, da osluškuješ, da ne siliš i ne siluješ, ne guraš, nego čuješ i poštuješ i prihvataš.

IGRANJE GRANICAMA

Često čujemo da se joga radi do granice udobnosti, što je negde tačno jer smo već pričali da poza treba da je stabilna i udobna i da se sluša svoje telo. Ali sa druge strane, ako nikad ne pređemo granicu, ako stalno ostajemo u zoni komfora, ako nema izlaska, nema ni napretka. Da bi napredovali nekad moramo i da se izazovemo. Džoel Kramer je još osamdesetih godina prošlog veka u jogu uveo pojam “Igranje granicama”, koji su dalje mnogi učitelji usvojili. Kramer kaže da kao što je bitno slušanje svog tela, neforsiranje i poštovanje krajnje granice, tako je poželjno igrati se, prelaziti i vraćati se u granicu koju on naziva “prvom” ili “donjom” granicom.

Kramer u svom odličnom članku “Joga kao samotransformacija” kaže:

“Postoji još jedna, manje očita granica, koju je lako propustiti. Nazvao sam je „prvom“ ili „donjom granicom“. Ona se nalazi tamo gde na ulasku u pozu telo naiđe na prvi otpor. Na početku poze prvo se krećete s lakoćom sve do prvog nagoveštaja osećanja blokade ili držanja. To je prva granica, i veoma je važno da se ovde zaustavite i prilagodite, da izvršite poravnanje, postanete svesni disanja, i da ga produbite. Pažnja bi trebalo da bude na tom osećaju i čekanju da on iščezne; telo će tada samo od sebe da produbi pozu, i pojaviće se nova granica. Ovaj proces ponavlja se sve dok na kraju ne dosegnete svoju poslednju granicu. Do tada se vaše telo otvorilo uz minimalan otpor i napor. Često dubina krajnje granice zavisi od toga koliko ste lagano i pažljivo prelazili prethodne. Građenje izdržljivosti znači duže ostajanje na ranijim granicama i polagano pojačanje intenziteta, jer se približavanjem poslednjoj izdržljivost smanjuje. Kada naučite da pozu držite na među-granicama sve dok ne produbite i usporite disanje, moći ćete da se usput relaksirate. Prednost polaganog igranja granicama na ovaj način daje vam bolje poravnanje tokom čitavog procesa, i izoštrenije slušanje poruka tela, što vam omogućava da uživate u većem intenzitetu bez bola, i minimalizuje mogućnost povređivanja. Igranje granicama otvara vam senzualnu stranu poze i kvaliteta osećaja istezanja, tako da svaka poza može da postane estetsko iskustvo.”

POČETNIČKI UM

Naše telo je svaki dan drugačije. A naša praksa može (i ne mora) biti ista, nekad jednolična. Zato je jako bitno da u jogi razvijamo nešto što zovemo početnički um. Da svaki put kad stanemo na joga prostirku stanemo kao da je prvi put. Šta to znači? Znači da budemo prisutni u sada. Juče je možda naše telo iz nekog razloga bilo opuštenije i fleksibilnije, pa smo mogli dublje da uđemo u pozu, danas je možda umorno i zatvorenije. Ako nemamo početnički um, nego radimo napamet, sećajući se kako i koliko smo mogli juče možemo se lako povrediti. Budemo prisutni za to kakvo je naše telo i naša praksa sada i ovde, u datom trenutku i u datoj pozi. Druga stvar je što prksa nekad može biti repetativna, neke asane radimo svakog dana, ako ne sačuvamo početnički um možemo vrlo lako da skliznemo u automatizam, da radimo pozu mehanički, da ne budemo tu za sve što se dešava u pozi, što dalje može dovesti do dosade, gubitka elana, volje da se radi praksa, discipline…

Sačuvati početnički um znači da koliko god puta radimo jednu istu pozu smo svesni da je ta poza svaki put drugačija, jer smo mi drugačiji i jer je situacija drugačija i svaki put imamo novu šansu da nešto naučimo iz te poze, da proširimo pažnju, da odemo dublje, da ostanemo duže ili jednostavno ne mora da se desi ništa spektakularno novo svaki put, ali ostanemo budni i radosni kao da je radimo prvi put, sačuvamo svežinu i nevinost u pogledu i pristupu vežanju. Inače rizikujemo automatizam i neprisutnost i dosadu.

SVAKA POZA JE DINAMIČNA, KOLIKO GOD IZGLEDALA STATIČNA

U svakoj pozi se toliko toga dešava. Ako radimo sa dahom, ako se krećemo sa dahom, čak i statične poze, u kojima se duže zadržavamo postaju dinamične. Recimo u savijanjima napred, udah je izduživanje kičme, izdah je prepuštanje i ulazak dublje u pozu, u uvrtanjima takođe, tako da čak i kad ostajemo dugo u jednoj poziciji stalno su tu mala pomeranja koja donose udah i izdah. Sa druge strane tu su stalna pomeranja i namaštanja tela i u naizgled nepomičnoj poziciji. Ako ostanemo dugo u pozi i pažnjom kružimo po telu kako kružimo tako ćemo se setiti nekih poravnanja ili popravljati poziciju ili suptilno nameštati delove tela i dolaziće do promene pozicije koja može, ali uopšte i ne mora da bude vidljiva spolja.  A čak i da smo u nekoj opuštenoj restorativnoj pozi, u kojoj čak ni sa dahom ne radimo dešava se toliko toga, ako smo prisutni, stvaraju se napetosti, opuštanja, promene daha, različite senzacije. Tako da je svaka poza uvek živa i dinamična koliko god spoljnem posmatraču izgledala statična.

OSTALI KRAKOVI RADŽA JOGE

Svaka jama i nijama mogu naći primenu na joga prostirci  - nenasilje prema sebi, iskrenost u nameri i iskrenost u vežbanju, čistoća tela, prostirke i mesta gde se vežba, prihvatanje granica i mesta gde jesmo, prepuštanje trenutku i praksi, poverenje, ne jurenje, nemanje cilja, gajenje discipline, proučavanje sebe kroz praksu… - svaka jama i nijama mogu naći svoju primenu i na prostirci koliko i van nje. Povlačenje čula, već pomenuti dah, koncentracija, meditativnost u praksi, svih ostalih 7 krakova su neodvojivi od prakse asana na prostirci. Više o tome smo pisali ovde i ovde.

NETAKMIČENJE, NEPOREĐENJE

Nema takmičenja i poređenja čak ni sa sobom, a kamoli sa drugima. Mi danas smo drugačiji nego mi juče i mi sutra. Čak ni sa sobom nema poređenja: ”E, ovo sam juče mogao, a danas ne mogu”. Juče je juče, sada je sada. Tako nema poređenja ni sa drugima, ni takmičenja ko može dublje u pozu, ko može više i ko može bolje. Takmičenje i poređenje dolaze iz onog dela koji se u jogi zove Ego i proglašen je za lošeg momka. Ego je zapravo kompleksniji pojam, a ovde je primerenija reč možda sujeta ili taština. Toga bi trebalo da nema na prostirci, u jogi nema superiornijeg i boljeg, svako je na svom ličnom putu, svojim ličnim tempom na mestu gde se trenutno nalazi.

Ovo je deo predavanja "Uvod u asane", koji je samo mali deo našeg kursa za instruktore joge.